• DIGITALNI POREZ: Kako oporezovati aktivnosti digitalnih giganata?
Članak:

DIGITALNI POREZ: Kako oporezovati aktivnosti digitalnih giganata?

12 April 2018

Evropska komisija je nedavno predložila uvođenje „digitalnog poreza“ za kompanije koje posluju u digitalnoj ekonomiji i pružaju usluge: društvene mreže, kolaborativne platforme, kreiranje i plasiranje internet sadržaja i sl. Jedna od privremenih mera koja se predlaže u okviru EU je uvođenje poreza na prihode digitalnih kompanija. Ukoliko bi se primenio porez od 3%, članice EU bi mogle da ostvare godišnji prihod od 5 milijardi EUR.  

Evropska komisija je dala 2 predloga za oporezivanje digitalnih kompanija:

  • Primena poreza na profit koji je ostvaren na teritoriji pojedinih članica EU, čak i ukoliko kompanija nema fizičko prisustvo na njihovoj teritoriji. Kriterijumi koji bi važili su: ostvaren godišnji prihod od digitalnih usluga viši od 7 miliona EUR na teritoriji zemlje članice, postojanje više od 100.000 korisnika u zemlji članici u prethodnoj fiskalnoj godini i ugovoreno više od 3.000 poslova za digitalne usluge u prethodnoj fiskalnoj godini.
  • Privremena mera - uvođenje godišnjeg poreza na prihode digitalnih kompanija dok se ne postigne saglasnost članica. Oporezovane bi bile kompanije koje su ostvarile godišnji prihod od 50 miliona EUR u Evropi, odnosno 750 miliona EUR na svetskom nivou. Ukoliko bi se primenio porez od 3%, članice EU bi mogle da ostvare godišnji prihod od 5 milijardi EUR.

Države razvijenih tržišnih ekonomija su uveliko prepoznale činjenicu da su do sada primenjivane tehnike i kriterijumi oporezivanja multinacionalnih korporacija, nedovoljne da se odgovori na pitanje kako oporezovati savremene gigante poput Google-a, Apple, Facebook-a, Amazona, Ubera i drugih. Razlog za to je što su ovi metodi oporezivanja uglavnom vezani za fizičko prisustvo kompanije u određenoj zemlji. Digitalne kompanije svoje poslovanje obavljaju globalno, ne koriste prirodne resurse nijedne države (mineralni resursi, voda, zamljišta i sl), ne zapošljavaju ljude u ovim državama (ili ako to čine onda je to jako mali broj ljudi u odnosu na broj koji bi se očekivao da radi u kompanijama takvih razmera), niti imaju fizičko prisustvo u ovim zemljama (u vidu imovine, nepokretnosti, opreme i sl). Stoga razvijene države teže da uvedu posebne poreze za kompanije u digitalnoj ekonomiji, tzv. digitalni porez. Od zemalja u regionu koje razmatraju uvođenje takvog poreza su zemlje koje su članice Evropske unije poput Hrvatske, Slovenije, Bugarske, Rumunije.

PRIMENA DIGITALNOG POREZA U SRBIJI

Na koji način poreski sistemi velike većine država ne uspeva da se dovije poslovanju digitalnih korporacija, pokazaćemo na primeru poreskih oblika zastupljenih u Republici Srbiji.

Porez na dobit pravnih lica

Da bi određena kompanija plaćala porez na dobit u Republici Srbiji, ona se mora:

  • ili smatrati poreskim rezidentom Republike Srbije
  • ili, ako je u pitanju nerezident, mora imati stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike Srbije.

Da bi se kompanija smatrala poreskim rezidentom Republike Srbije, potrebno je ili da bude osnovana ili da ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike Srbije. S obzirom da digitalne kompanije retko u kojoj zemlji imaju registrovana pravna lica (u smislu da su osnovana u toj zemlji) nijedna od njih se neće smatrati poreskim rezidentom Srbije. Takođe, ovim kompanijama nije potrebno fizičko prisustvo na teritoriji Republike Srbije, pa se neće smatrati da imaju stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Srbije. Stoga, ove kompanije prema trenutno važećim propisima, neće plaćati porez na dobit pravnih lica u Republici Srbiji.

Jedini vid oporezivanja prihoda ovih kompanija bi mogao biti porez po odbitku na usluge koje ove kompanije pružaju domaćim pravnih licima, ali se i ovaj porez najčešće eliminiše primenom ugovora o izbegavnjau dvostrukog oporezivanja.

Porez na dodatu vrednost

Jedini aspekt poslovanja digitalnih kompanija koji bi mogao biti oporezovan porezom na dodatu vrednost u Republici Srbiji je pružanje usluga ovih kompanija domaćim licima (treba napomenuti da je to mnogo manji deo poslovnih aktivnosti ovih kompanija na teritoriji Republike Srbije u odnosu na, na primer, prihode od korišćenja i obrade podataka korisnika raznih društvenih mreža u Srbiji). Međutim, čak i ovaj manji deo aktivnosti koji se oporezuje porezom na dodatu vrednost nije poreski povoljan za Republiku Srbiju. Ukoliko se usluga pruža domaćem pravnom licu, porez će obračunati primalac usluge i kao izlazni i kao ulazni porez pa će efekat na budžetske prihode biti nula. U slučaju pružanja usluga fizičkim licima, čak i ako ove kompanije imenuju poreskog zastupnika u Srbiji koji će obračunati i platiti porez na dodatu vrednost, to će biti urađeno o trošku krajnjeg kupca jer se porez na dodatu vrednost naplaćuje kroz prodajnu vrednost usluge od kupca.

Porezi na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

S obzirom da ovim kompanijama nisu potrebni lokalno zaposleni niti imaju lokalna pravna lica koja bi imala zaposlene, porezi i doprinosi u ovom smislu su jako ograničen prihod države.

Porezi na imovinu

S obzirom da digitalne kompanije nemaju nepokretnu imovinu u svom vlasnišvu, nikakvi prihodi države u ovom smislu se ne mogu očekivati.

Carine, akcize i takse

Nepostojanje fizički opipljivih proizvoda, ove kompanije u potpunosti čini imunim na bilo kakve lokalne dažbine poput carina, akciza ili taksi na uvoz ili izvoz dobara.

U Republici Srbiji još uvek nema mehanizma za oporezivanje ovakvih kompanija. Uvođenje digitalnog poreza u zemljama regiona je znak u smislu smera u kom i Republika Srbija bi trebalo da ide. Međutim, imajući u vidu da u našoj državi postoji nedovoljno razvijena praksa identifikacije stalnih poslovnih jedinica nerezidenata koji obavljaju tradicionalne oblike poslovanja (poput proizvodnje, usluga i sl) i koji imaju fizičko prisustvo na teritoriji Srbije, teško je reći da je realno očekivati da se u naše zakonodavstvo uvede, u skorije vreme, oblik poput digitalnog poreza. Ovaj oblik poreza predstavlja jedan od budućih oblika oporezivanja savremenih korporacija kome se i naš poreski sistem mora prilagođavati.

 

Bojan Čepić,

Direktor Odeljenja za poresko savetovanje

Pripremljeno za portal Marketing mreža , april 2018. godine