• Tax Highlights - Mart 2018
Članak:

Tax Highlights - Mart 2018

05 March 2018

NAJNOVIJA MIŠLJENJA MINISTARSTVA FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE

Nepostojanje prava na odbitak prethodnog PDV po osnovu carinskog računa

Nakon skoro godinu dana od početka primene novih pravila za utvrđivanje mesta prometa usluga u skladu sa članom 12 Zakona o porezu na dodatu vrednost, i dalje se u praksi javljaju problemi u njihovoj primeni od strane državnih organa.

Tome svedoči najnovije mišljenje Ministarstva finansija broj 011-00-00610/2017-04 od 6.2.2018. godine koje navodi da ukoliko carinski organi Republike Srbije nakon 1. aprila 2017. godine obračunaju PDV na privremeni uvoz opreme iz inostranstva, obveznik PDV domaće lice nema pravo na odbitak takvog poreza kao prethodnog PDV iako je isti platio po carinskom računu. Ovo iz razloga što carinski organi od 1. aprila 2017. godine više ne treba da obračunavaju PDV na privremeni uvoz pokretnih dobara već obračun vrši primalac usluge zakupa dobara kao poreski dužnik u skladu sa članom 10 Zakona o porezu na dodatu vrednost. Jedini način koji poreski obveznik ima da povrati PDV plaćen carinskim organima je da podnese zahtev za povraćaj više plaćenog poreza.

Postojanje prava na odbitak prethodnog PDV po osnovu konverzija potraživanja države u kapital društva

Ministarstvo finansija Republike Srbije je prepoznalo značaj poreskog tretmana konverzije potraživanja države od privrednih subjekata po osnovu javnih prihoda u kapital ovih društava. Shodno tome, obveznik PDV koji je uvezao dobra i ima dug po carinskom računu (koji obuhvata i carinski PDV), ima pravo da u periodu kada ovaj dug (tj. potraživanje države prema njemu) bude konvertovan u kapital tog obveznika, iskoristi kao prethodni porez, jer konverzija u kapital predstavlja oblik namirenja poverioca (u ovom slučaju države). Ovo potvrđuje mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-276/2017-04 od 1.2.2018. godine.

Postojanje prava na odbitak prethodnog PDV iako isporučilac nema dozvolu za promet dobara

Primalac dobara ima pravo da odbije PDV koji mu je zaračunao prethodni učesnik u prometu kao prethodni PDV, ukoliko su ispunjeni uobičajeni zakonom propisani uslovi, iako isporučiac dobara nema sve potrebne dozvole za vršenje prometa u konkretnoj poslovnoj delatnosti. Ovim se, po principu suštine iznad forme, dozvoljava da se za svrhe PDV smatra da su uslovi za odbitak prethodnog poreza ispunjeni. Ovo potvrđuje novo mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-12/2018-04 od 31.1.2018. godine.

Oporezivanje porezom po odbitku isplata po osnovu dividendi i kapitalnih dobitaka poreski transparentnom društvu iz inostranstva

Domaće poresko zakonodavstvo još uvek ne poznaje termin poreski transparentnih u odnosu na netransparentna društva, iako je stepen zastupljenosti ovih pravnih formi društava u razvijenim zemljama poslednjih godina vrlo visok.

S tim u vezi, a imajući u vidu da se u praksi često javljaju slučajevi u kojima poreski transparentna nerezidentna društva ostvaruju prihode od rezidentnih pravnih lica ili ostvaruju kapitalne dobitke od prodaje udela u domaćim pravnim licima, postavilo se pitanje mogućnosti primene Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije i države iz koje je društvo koje je ostvarilo prihod. S tim u vezi, u praksi treba voditi računa o tome, da li konkretno društvo može da obezbedi potvrdu o poreskoj rezidentnosti konkretne poreske jurisdikcije sa kojom Republika Srbima ima zaključen Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili ne. tzv. poreski transparentna društva najčešće to nisu u mogućnosti (jer ih i njihove države u kojima su osnovana ne smatraju svojim poreskim rezidentima), već se prihod koji ova druptva ostvare oporezuje na nivou članova ovakvog društva. U zavisnosti od poreske rezidentnosti članova ovih društava zavisi i mogućnost primene pojedinih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Ministarstvo finansija Republike Srbije je izdalo mišljenje br. 430-00-766/2017-04 od 19.1.2018. godine u kom se navodi slučaj poreski transparentnog društva iz SAD (sa kojima Republika Srbija nema potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja te ne postoji mogućnost primene sniženih stopa poreza po odbitku). Međutim, ono što mišljenje ne navodi, a da se zaključiti jeste da i kada bi konkretno transparentno društvo bilo čak i iz zemlje sa kojom postoji zaključen Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, taj ugovor ne bi mogao da se primeni ukoliko su članovi ovako poreski transparentnog društva, poreski rezidenti nekih trečih zemalja a ne one u kojoj je osnovana samo društvo. U tom slučaju bi se eventualno primenjivali Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa zemljama u kojima su članovi ovog društva poreski rezidenti, ukoliko su uslovi za primenu Ugovora ispunjeni.