• Payroll & HR Highlights - Maj 2019
Newsletter:

Payroll & HR Highlights - Maj 2019

23 maj 2019

PRIORITETNI OSNOV OSIGURANJA PENZIONERA KOJI SU PRE 11. APRILA 2019. ZASNOVALI RADNI ODNOS

Novi Zakon o zdravstvenom osiguranju se odnosi na sve penzionere bez obzira na to kada su zasnovali radni odnos.

Ministarstvo zdravlja je u cilju pravilne primene pojedinih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju u pogledu prioritetnog osnova osiguranja penzionera u mišljenju br. 011-00-95/2019-05 od 14.5.2019. godine zauzelo sledeći stav:

"U cilju pravilne primene pojedinih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 - dalje: Zakon) koji je stupio na snagu 11. aprila 2019. godine, obaveštavamo vas sledeće:

Članom 15. Zakona uređeno je pitanje prioritetnog osnova osiguranja u slučaju kad osiguranik iz člana 11. Zakona ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja, kao i obaveze taksativno nabrojanih kategorija lica koja ispunjavaju uslov za sticanje svojstva osiguranika po više osnova, da izaberu jedan od osnova osiguranja po kome će biti osigurani. Navedenim članom 15. Zakona, penzioneri - osiguranici koji su zasnovali radni odnos nemaju više obavezu da izaberu osnov osiguranja po kome će biti osigurani, već u slučaju zasnivanja radnog odnosa moraju biti osigurani kao zaposleni.

Pravilna primena ove odredbe podrazumeva njenu primenu kako na penzionere koji su zasnovali radni odnos pre 11. aprila 2019. godine, a nesporno i na penzionere koji su zasnovali radni odnos od 11. aprila 2019. godine. Napominjemo da osiguranici penzioneri koji su u radnom odnosu, kao i članovi njihovih porodica koji su preko njih osigurani, pravilnom primenom ove odredbe nemaju prekid zdravstvenog osiguranja, već im se samo menja osnov osiguranja. U tom cilju, Republički fond za zdravstveno osiguranje, u saradnji sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje, treba da preduzme neophodne mere i aktivnosti kako bi svi penzioneri u radnom odnosu i članovi njihovih porodica koji su preko njih osigurani, nesmetano mogli i dalje da koriste prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a u skladu sa Zakonom."

ODREĐIVANJE OSNOVA ZA OBRAČUN NAKNADE ZARADE, ODNOSNO PLATE ZA PRIVREMENU SPREČENOST ZA RAD KOJA SE ISPLAĆUJE NA TERET SREDSTAVA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U SLUČAJU KADA JE ZAPOSLENI U PRETHODNIH 12 MESECI BIO ODSUTAN SA RADA

Član 88 stav 3 Zakona o zdravstvenom osiguranju kaže:

Pod zaradom se smatraju sva primanja zaposlenog po osnovu privremene sprečenosti za rad, korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i sl.

"Članom 88. stav 3. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 - dalje: Zakon) propisano je da ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za mesece za koje nije ostvario zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu zarade iz stava 2. ovog člana. Stavom 2. navedenog člana Zakona propisano je da najviši osnov za naknadu zarade čini prosek najviših mesečnih osnovica na koji se plaća doprinos za mesece koji ulaze u prosečan iznos zarade.

S tim u vezi, ukazujemo da je članom 104. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisano da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Članom 105. stav 1. i 2. pomenutog Zakona o radu propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Stavom 3. istog člana 105. navedenog Zakona o radu propisano je da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14. (dobit ostvarena u poslovnoj godini), člana 42. stav 3. tač. 4) i 5) (primanja koja se odnose na naknadu troškova za upotrebu sredstava za rad zaposlenog, odnosno drugih troškova rada kada je u pitanju radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca), člana 118. tač. 1-4) (primanja za dolazak i odlazak sa rada, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora), člana 119. (otpremnina, naknada troškova pogrebnih usluga i naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i primanja po osnovu poklona deci zaposlenog za Božić i Novu godinu, ako ih poslodavac obezbeđuje), člana 120. tačka 1) (jubilarna nagrada i solidarna pomoć) i člana 158. ovog zakona (isplaćena otpremnina u slučaju proglašenja tehnološkim viškom zaposlenog).

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi nedvosmisleno se vidi koja primanja se ne smatraju zaradom zaposlenih, a u koja nisu nabrojana primanja po osnovu privremene sprečenosti za rad, korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i sl., na osnovu čega se zaključuje da se pod zaradom smatraju i sva primanja zaposlenog po osnovu privremene sprečenosti za rad, korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i sl."

(Mišljenje Ministarstva zdravlja, br: 011-00-00072/2019-05(1) od 15.4.2019. godine)